Предавања
Музеј организује предавања из различитих области науке и технике која су обједињена у тематске циклусе и намењена разноврсној публици. Предавања се одржавају сваког понедељка, а предавачи су стручњаци из разних области.
Музеј организује предавања из различитих области науке и технике која су обједињена у тематске циклусе и намењена разноврсној публици. Предавања се одржавају сваког понедељка, а предавачи су стручњаци из разних области.
Предавање „Милутин Миланковић – патриота или непријатељ народа", пратећи програм у склопу изложбе „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“,
ће бити одржано у четвртак, 14. марта 2023. године, у 18 часова, у Музеју науке и технике (улаз из Добрачине 51).
Предавач: Слободан Стојановић, потпредседник Удружења Милутин Миланковић.
Из којих разлога је деценијама након смрти Милутин Миланковић био заборављен и запостављен и зашто је након Другог светског рата био на маргинама интересовања?
На предавању ће бити изнете чињенице о Миланковићевом односу према свом народу и држави од раног детињства у родном Даљу, студија и рада у Бечу, преко турбулентних времена балканских ратова до Првог и Другог светског рата.
Понедељак 11. март у 11 сати!
Предавање Растка Ћирића у Музеју науке и технике!
Назив: О плакату
Организација: Биљана Јовић, ванредна професорка на Шумарском
факултету
Плакат: Растко Ћирић
Пратећи програм уз изложбу „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“, предавање др Петра Кочовића на тему „Клеопатра и Српска Нова година“, ће бити одржано у среду, 28. фебруара 2024. године, у 18 часова, у Музеју науке и технике.
Нова година по Јулијанском календару или како је ми зовемо Српска нова година, прославља се у Србији 13. јануара. Али, да ли је за ту Нову годину заслужан Цезар или неко други?
Познато је да је Цезар био у емотивним и политичким односима са владарком Египта – Клеоптаром. Док је у Египту календар беспрекорно помагао пољопривредницима да организују сетву житарица, у Римском царству је био хаос када су у питању календар и рачунање времена. Да би то регулисао помогла му је Клеопатра, које му је послала свог астронома Сосигена. И од 1. јануара 45. године пне – освануо је нови календар, који се користио до 1582. године, када је под папом Гргуром XИИИ освануо прецизнији – Грегоријански календар. Али и тај, као ни Јулијански календар – није био прецизан, јер се земља није окретала око своје осе 365,25 дана, већ је календар журио.
Да то реши потрудио се наш Милутин Миланковић, на Пан-Православном конгресу 1923. године у Фанару, делу Истанбула. Календар је усвојен и примењен од стране многих православних цркава, али не и од Српске православне цркве.
Петар Кочовић је редовни професор на Универзитету Унион „Никола Тесла“. Завршио је Машински факултет Универзитета у Београду, где је 1992. године докторирао не тему из области рачунарских наука и геометријског моделирања. Члан је Америчког друштва Машинских инжењера (АСМЕ) од 1989. године, Америчког друштва електро и електронских инжењера (ИЕЕЕ) од 1988. године и Њујоршке академије наука од 1998. године.
Аутор је 28 књига или поглавља страних и домаћих издавача у области ИКТ-а и продаје, од којих су Интернет маркетинг, Електронско пословање, Информатика постмодерна, Гејмификација, Рачунарство у облаку, Интернет ствари и 3Д штампа само неке од тема ових књига. Аутор је 14 радова на СЦИ листи и око 100 научних радова. Био у више наврата специјални гост (говорник или вођа округлих столова) на догађајима у организацији највећих светских ИКТ компанија као што су: Мицрософт, Орацле, САП, С&Т. Од телекомуникационих компанија, док је био запослен у компанији Гартнер, био је сарадник компанија Телеком Србија и Теленор, као и агенције РАТЕЛ.
Предавање ће бити одржано у склопу сталне поставке Музеја науке и технике, улаз из Скендер – бегове 51.
Термин епигеном потиче од грчке речи епи што дословно значи "изнад" и речи геном која
означава целокупан генетски материјал у организму. Епигеном се састоји од
хемијских једињења која модификују или обележавају геном тако да му „говоре“
шта да ради, где да ради и када да ради.
Епигенетика проучава механизме и наследне факторе који регулишу
активност наших гена, односно истражује процесе који мењају генску активност.
Другим речима, од ових процеса зависи да ли ће, када и како неки ген
''прорадити“
Ове епигенетске ознаке, које нису део саме ДНК, могу се преносити
са ћелије на ћелију како се ћелије деле, као и са једне генерације на другу.
За велики број болести, понашања и других здравствених индикатора
већ данас је до одређеног нивоа доказано да су повезани са епигенетским
механизмима.
Овај циклус од три предавања увешће нас у поље епигенетике,
представиће нам досадашња сазнања епигенетике на пољу медицине као и примену
епигенетике у форензици.
12. децембра у 18 часова
Упознавање са епигенетиком / Утицај епигенетике на гене
Др Марија Ђорђевић, истраживач сарадник са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду.
У оквиру овог предавања биће говора о појму епигенетике као и шта све шта све руководи активностима гена. Зашто се нервне ћелије једног организма разликују од мишићних ћелија иако садрже исти наследни материал? Биће представљене флексибилне и реверзибилне епигенетичке модификације, као и путеви којима фактори из спољашње средине делују на организам доводећи до измена у епигеному. Такође ће бити речи и о значају истраживања у области епигенетике, ове релативно нове гране науке.
18. децембар у 17 часова
Епигенетика у форензици
Др Милица Кецкаревић Марковић, доцент са Биолошког факултета Универзитета у Београду
Наши геноми су непромењиви али њихови различити делови у различитим фазама живота,
као и у различитим типовима ћелија су некад мање или више активни у одређивању
особина. Ниво њихове активности одређен је епигенетичком информацијом. У
ситуацијама када постоји траг на лицу места, али не постоји идеја о томе ко би
могао да буде оставилац тог трага могуће је помоћу истражних ДНК анализа добити
информације о особи од интереса, као и о самом кривичном делу. Овим ДНК
анализама могуће је доћи до података о биогеографском пореклу особе, њеном полу
и изгледу - боји косе, коже и очију, о старости. Ове карактеристике су
непромењиво записане у нашим геномима.
Анализама одабраних епигенетичких маркера данас је могуће, са мањом
или већом сигурношћу, доћи до информације да ли је особа од интереса пушач, да
ли конзумира алкохол или наркотике, као и о навикама које има у исхрани и о
нивоу физичке активности. На овај начин се значајно сужава круг људи међу
којима треба тражити осумњичене.
26. децембар у 18 часова
Епигенетика
и дијабетес: Како зауставити “тихог убицу”
Др Мелита Видаковић, научни саветник са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду
Епигенетика проучава
механизме који регулишу активност наших гена без промене у самим генима којe смо наследили од
родитеља. Епигенетички механизми хемијским путем мењају наш генетички
материјал, модификујући ДНК и протеине који су одговорни за прецизно паковање
нашег наследног материјала (хроматина). Предавање ће покушати да расветли како
ове промене које укључују и искључују наше гене преносимо на своје
потомство, тј. како се оне саме наслеђују.
Такође причаћемо и о
факторима спољашње средине који су покретачи ових епигенетских промена и
дефинисаћемо шта је то ФЕНОТИП тј. шта је то што нас чини јединственим и
другачијим од осталих. Зашто два једнојајчана близанца имају различите
преференце ка болестима, храни и заљубљивању а имају 100% идентичан скуп гена?
******
Велики број научних публикација указује на чињеницу да се поремећаји у регулацији епигенетичких процеса налазе у основи неколико сложених патолошких стања, укључујући и дијабетес (Diabetes mellitus) као комплексни метаболички поремећај. Иако не постоје потпуно ефикасне превентивне или терапијске стратегије због сложене етиологије и фенотипа различитих болести, изразито пластична природа епигенома представља потенцијалну мету за формирање будуће терапеутске стратегије и нових епигенетичких лекова (ЕПИ-лекови).
У овом предавању биће представљена и актуелна истраживања која подразумевају мењање идентитета ћелија уз помоћ нових алата који имају улогу да дириговано уводе измене у епигеном са посебним освртом на ЦРИСПР/дЦас9 систем за који су Емануел Шарпентије (Emmanuelle Charpentier) и Џенифер Дудна (Jennifer Doudna) добиле Нобелову награду за хемију 2020.
******
Епигенетика објашњава зашто мапирање генетског кода организма није довољно да се одреди како се он развија или како делује и помаже нам да разумемо структуре и понашања целокупног живог света на Земљи. Досежући даље од биологије, епигенетика испитује последице зависности од дрога, дугорочних ефеката глади или физичких и психолошких последица трауме из детињства. Резултати епигенетичких истраживања показују нам и како наша тела старе и како развијају болест. Истраживања у области епигенетике иду у правцу побољшања људског здравља и опште добробити.
Говориће Наташа Скулт, оснивач и директор компаније МиТале за продукцију видео игара, интерактивни дизајн и гејмификацију (Финска)
Музеј науке и технике, у петак, 24. новембра 2023. године, у 18 часова
Наташа ће говорити о револуцији у развоју рачунарске технологије - квантном рачунару, на којем она ради већ неколико година.
Наташа ће посетиоце упознати са његовим карактеристикама и могућностима, с обзиром да квантни компјутер не користи класичне рачунарске чипове, класичне процесоре нити меморијске чипове, већ користи феномен у физици познат као квантна суперпозиција. Сваки задатак квантни рачунар решава готово тренутно (неколико милиона пута брже од класичних рачунара). Наташа ће посетиоце упознати са његовим могућностима при стварању интерактивног дизајна, дизајна игрица, ВР и слично.
Наташа Скулт рођена је 1984. године у Београду. Магистрирала је на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду, одсек зидна уметност, на ком је претходно била студент генерације (дипломе и награде Фондације „Бранко Шотра” и „Александар Томашевиц́”), а 2009. године била је добитница српске националне награде „Св. Сава”, за посебан допринос развоју образовања у Србији.
Докторанд је на Универзитету у Турку (Финска). Оснивач је и директор компаније МиТале из Финске, која се бави продукцијом видео игара, интерактивним дизајном и гејмификацијом. Члан је финске и међународне индустрије игара, председница удружења W Лове Гамес и председница-емеритус ИГДА (Интернатионал Гаме Девелопер Ассоциатион). Поред индустријског ангажмана, активна је у академским истраживањима интерактивног дизајна са квантним рачунарством, предаје курсеве из дизајна игара и дигиталне уметности на Универзитету у Туркуу.
Област деловања:
Наташа Скулт бави се темом интерактивног приповедања у прављењу видео игре базираној на квантном компјутеру. Оваква пракса увелико се користи у индустријама од маркетинга и ПР-а до развоја софтвера и игара, уједно захтевајуц́и мултидисциплинарни приступ у дизајну интеракције, избору платформе и приступачности у примању, разумевању и интеракцији на смислен начин са датим садржајем. У овом пројекту Наташа жели да истражи тренутно најбоље праксе у интерактивном приповедању са најновијим доступним технологијама и њихове перформансе са специфичним захтевима квантног компјутера. Вец́ина тема којима се Наташа бави у вези је са за интерактивним приповедањем, визуелним и наративним дизајном, игрификацијом и коришц́ењем технологија за игре ван забавног бизниса (а које у себи и даље остају забавне). Њена стручност је у раду са ИП адресама и брендовима трец́их страна, посебно у креирању игара заснованих на познатом бренду.
У склопу овогодишњег art+science програма Центра за промоцију науке 7. новембра, у 18 часова, у Музеју науке и технике, одржаће се панел регионалног пројекта FASIH посвећен истраживању и очувању индустријског наслеђа. Улаз је слободан
На панелу учествују:
• Ада Влајић (кустос,
Музеј науке и технике)
• Милан Личина (дизајнер нових медија и креативни
технолог, Универзитет Метрополитен)
• Добривоје Лале Ерић (руководилац сектора за
међународну сарадњу, Центар за промоцију науке)
Модерира:
• Иван Станић (виши
кустос, Музеј науке и технике)
Пројекат FASIH кроз језик
уметности, а у спрези са научним истраживањима и новим медијима и
технологијама, настоји да уз коришћење иновативних дигиталних алата повеже
савремене моделе ревалоризације и ревитализације индустријског наслеђа три
града у региону (Ријека, Трбовље и Београд) са темама одрживости, заштите
животне средине и убрзаног технолошког развоја. Активности пројекта усмерене су
на промоцију вредности културног, научног и индустријског наслеђа, значајног за
нове генерације корисника културно-уметничких садржаја, али и за савременике
доба у којем су настајали индустријски комплекси и са њима повезани
културолошки, социолошки, привредни и демографски токови.
У петак, 30.09.2022., одржана је презентација на тему: „Био једном један БИП, какав БИП, страшан БИП“, у Завичајном музеју Жарково, у организацији ТО Чукарица, Музеја града Београда и Музеја науке и технике - у оквиру Дана европске културне баштине.
Поводом Дана европске баштине, Музеј науке и технике и Музеј Југославије организују две пешачке туре кроз Београд које ће се бавити развојем индустрије. Тура почиње 1. oктобра у 13 часова у Булевару деспота Стефана испред броја 111 и фокусираће се на једну од првих индустријских зона у Београду.
Развој индустрије у Београду током 19. и прве половине 20. века текао је паралелно са ширењем града и у значајној мери утицао на његов просторни и урбанистички развој. Положај града на ушћу Саве у Дунав био је од великог значаја за развој индустрије, која је претежно била смештена изван централних делова Београда и тежила ка његовим ивичним и мање изграђеним просторима. На прелазу из 19. у 20. век уз обале двеју великих река формирали су се индустријски центри. Један од првих настао је уз саму обалу Дунава и простирао се од Дорћола до данашњег Панчевачког моста и даље ка Карабурми.
Током шетње улицама Поенкареовом и Венизелосовом у суботу 1. октобра учесници ће имати прилику да упознају једну од првих индустријских зона у Београду, њен развој, али и гашење индустријских предузећа крајем 20. и почетком 21. века. Осим тога, сагледаће и њихов (потенцијални) нови живот, односно пренамену, о чему ћемо говорити у Музеју науке и технике, који се налази у згради старе термоелектране, a током шетње проћи ћемо поред Београдског памучног комбината, Дунав станице, Уметничке ливнице „Пластика“ и Платнаре.
Тура је бесплатна и
траје два сата, а учеснике ће по некадашњим индустријским зонама водити Ада
Влајић и Рифат Куленовић, кустоси Музеја науке и технике.
Организација: Биљана Јовић
Дизајн: Растко Ћирић
АНИЦА ВУЧЕТИЋ живи у Београду, Србија. Завршила је постдипломске студије ликовне уметности на Универзитету уметности у Београду. Бави се објектима, инсталацијама и мобилима, а од 1999. видео инсталацијама и видео амбијентима. Своје радове је излагала у Европи, Бразилу, Куби, САД, Јапану и Србији.
“Танка линија раздвајања нашег унутрашњег, психичког простора и простора који нас окружује, често нас завара и чини да поверујемо више ономе споља, опипљивом и материјалном.”
У својим видео инсталацијама и амбијентима истражује процес индивидуације и однос спољашњег и унутрашњег простора појединца. Бави се психолошким стањима, садржајима несвесног и сновима.
Она поставља покретне слике у простор као својеврсно позориште, у коме се садржаји са менталног екрана преносе у област стварности. За разлику од филма, могуц́а нарација њених видео амбијента је изграђена на нелинеаран начин, у простору, насумичним кретањем гледаоца између пројектованих слика. Просторно је разложена монтажа слика, оне су постављене симултано и могу се опажати једновремено, а посматрачу је остављена слобода да их повеже у својој перцепцији у одређени наратив.
http://anicavuc.wix.com/anicavucetic
https://vimeo.com/anicavucetic
Музеј науке и технике и Хемијски факултет у Београду су припремили серију експеримената који ће нам помоћи да разумемо како настају супстанце које загађују ваздух, шта узрокује ефекте стаклене баште и киселе кише.
Загађење ваздуха је једна од најозбиљнијих претњи по здравље савременог човека. Свакодневно смо сведоци све већег степена загађења у градовима широм Србије. Проблеми које са собом носи загађен ваздух су бројни, а ако желимо да заштитимо ваздух и сопствено здравље, пре свега морамо да разумемо како та загађења настају.
Важно је да знамо јер ваздух постаје све опаснији за удисање!
Експеримент 1
Гас крив за глобално загревање
Сагоревањем органских једињења добијају се угљен-диоксид (CО2) и вода (H2О). Повећаном потрошњом фосилних горива ослобађамо много више CО2 у атмосферу него што природа може да поднесе. То нарушава разне равнотежне процесе на нашој планети, а уз то, CО2 делује као слој најлона у пластенику - то јест, задржава топлоту и подржава раст температуре. У реакцији сирћета и соде бикарбоне се ослобађа угљен-диоксид, који је у већој концентрацији тежи од ваздуха. Када садржај чаше се “сипа" на свеће, спречава се доток кисеоника при чему се свеће гасе. Ово је принцип рада неких апарата за гашење пожара.
Експеримент 2
Гас који обилно загађује
У ваздуху највише има азота, молекулске формуле Н2. То је инертан гас који нам не шкоди. Али, у близини спалионица или на локацијама где се ослобађају оксиданси, азот може да пређе у киселе азотове оксиде. Ови оксиди су опасни зато што доприносе ефекту киселих киша - киселост кише утиче на земљиште, на воду, на биљке и животиње који живе на одређеном станишту. Мало је познато, али киселе кише утичу и на наше споменике. Овде је приказан разарајући ефекат концентроване и разблажене азотне киселине (HNО3) на комадић бакра. За оне који желе да знају више - У обе реакције се издвајају оксиди азота само што се у разблаженој HNО3 издваја НО, док се у концентрованој HNО3 издваја NО2 који је токсичнији, што се види и по бојама.
Експеримент 3
Ко брже испарава?
Како је атмосфера смеша различитих гасова, врло је битно знати како се они понашају - посебно ако желимо да пратимо колико има загађујућих супстанци у ваздуху и где завршавају. Испарљивост је врло битна карактеристика хемикалија и може се користити за процену количине загађујуће супстанце која заврши у ваздуху. Етанол и вода су течности сличног изгледа, али веома различитих брзина испаравања. Према молекулској маси било би логичније да вода (18) испарава брже од етанола (36). Ипак, због интеракција између молекула воде (водоничне везе), етанол испарава и кључа на нижој температури.
Експеримент 4
Примена сублимације
Сублимација, односно прелазак чврсте супстанце директно у гасовиту уз загревање, може се применити за раздвајање компоненти из смеше. Ако имамо смешу две чврсте супстанце, као што су песак и нафтален, могу се раздвојити благим загревањем - нафтален сублимује, а песак остаје у посуди. Нафтален или нафталин је специфичног оштрог мириса и користио се да отера мољце из гардеробера.
Експеримент 5
Сублимација јода
Ваздух је смеша гасова, а када је загађен, садржи и супстанце које су штетне по нас. Већина чврстих супстанци у природи загревањем прелази у течно, па у гасовито стање. Међутим, има изузетака. Јод загревањем не прелази из чврстог у течно стање, већ у гасно, а ову физичку промену зовемо сублимација. Загревањем јода се ослобађају љубичасте паре, које затим прелазе у чврсто стање у контакту са хладним балоном.
Понедељком у 18 часова
9. март
Дисање на угаљ
Др
Владимир Ђурђевић, Физички факултет Универзитета у Београду
Доминантни
извор загађења и главни узрок климатских промена је сагоревање фосилних горива
- угља, нафте и гаса. Тиме се емитује значајан број полутаната (PM, SOx, NOx ...) који нарушавају квалитет
ваздуха али и CO2
који није загађивач, али узрокује енергетски дисбаланс Земље, њено загревање, а
последично и промене целокупног климатског система. Током предавања биће говора
о основним чињеницама – ко емитује ове гасове, у којој количини и на које
начине, као и о томе какве последице они остављају по квалитет ваздуха, здравље
људи и климу. Део предавања биће посвећен и могућим решењима за побољшање
тренутног стања.
16.март
Може ли се закрпити озонска
рупа?
Јована
Орлић, Хемијски факултет Универзитета у
Београду
Подсећање
на хемијски састав атмосфере даће нам одговоре на то где се озон налази и како
он утиче на живи свет. Ко (и шта) су непријатељи озона? Шта су озонске
рупе? Какав је озонски омотач данас, а
какав ће бити сутра?
23. март
Арктик без леда - феномен
„плавог океана“
Др Константин Илијевић, Хемијски факултет Универзитета у Београду
Глобално
отопљавање ће неизбежно довести до топљења целокупног леденог омотача на
Арктику. Овај феномен ће убрзати низ сложених процеса (смањење албедо ефекта,
отапање пермафроста, поремећај локалних ваздушних струјања, термалну експанзију
океана) услед којих ће се климатске промене убрзати и наставити да се одвијају
чак и када будемо свели емисију гасова стаклене баште на нулу. Када се очекује
наступање овог феномена, које су његове последице и шта можемо учинити да га
спречимо?
30. март
Пази шта удишеш! Квалитет ваздуха и утицај загађења на човека
Др Тијана Милићевић, Институт за физику у Београду, Универзитет у Београду
Проблем загађења ваздуха није само савремени проблем, мада из дана у дан постаје све актуелнији. Углавном су познати извори загађења на које наилазимо на отвореном, али колико познајемо загађење у затвореном простору? Шта знамо о PM честицама? Да ли су све оне подједнако опасне и како њихов хемијски састав (метали, органски полутанти) утиче на то колико су штетне. Предавање ће одговорити на питања Како се све може пратити загађење ваздуха, како оно утиче на човека, и како се процењује ризик по здравље људи.
Упознај електрохемију је пројекат промоције науке више научних институција, финансиран од Центра за промоцију науке. Tоком октобра, новембра и децембра 2019. године, еминентни научници и универзитетски професори ће вас сваког четвртка (среде) у 18.00 сати, у Музеју науке и технике (Скендербегова 51), кроз серију предавања упознати за овом науком. Изаберите једно, два или сва предавања која желите да чујете и пријавите се на: https://bit.ly/2lZBUum. Пријављивање ће бити отворено 7, а затворено 2 дана пре сваког предавања. Због ограниченог простора, само првих 55 пријављених моћи ће да присуствују предавањима.
Предавања:
четвртак, 24. октобар 2019.
Проф. Игор Пашти, Факултет за физичку хемију
Можете ли живети без електрохемије?
четвртак, 31. октобар 2019.
Проф. Бранимир Гргур, Технолошко-металуршки факултет
Електрохемијски извори електричне енергије
четвртак, 7. новембар 2019.
Др Невенка Елезовић, Инстутут за мултидисциплинарна истраживања
Водоник - аутомобилско гориво будућности?
четвртак, 14. новембар 2019.
Проф. Весна Мишковић-Станковић, Технолошко-металуршки факултет
Боље имплант него протеза - електрохемија у медицини и биологији
четвртак, 21. новембар 2019.
Проф. Јелена Бајат, Технолошко-металуршки факултет
Како да буде лепо а не пропадне - превлаке
среда, 27. новембар 2019.
Доцент Вук Радмиловић, Технолошко-металуршки факултет
О sole mio, соларне ћелије нове генерације и
Мастер Даниел Мијаиловић, Иновациони центар Технолошко-металуршког фак.
Чувари енергије: прича о суперкондензаторима
среда, 4. децембар 2019.
Др Владислава Јовановић, ИХТМ - Центар за електрохемију
Електрохемијски детективи – шта нам све откривају сензори
Тематска
јавна предавања која ће се одржати у Музеју науке и технике везана су за
интеракцију науке и уметности намењена широј публици, а посебно студентима
различитих факултета и струковних школа. Предавања се одржавају у оквиру Прве
међународне конференције Факултетa примењених уметности у
Београду SmartArt – уметност и наука у примени „Од инспирације до
интеракције“ Уторак 15. октобар, 17.30 Сликарска
перспектива Укључивање било ког
сликарског елемента као средства које својим физичким особинама може да појача,
умањи или неутрализује визуелни ефекат дубине, представља коришћење сликарског
перспективног метода, односно сликарску перспективу. У оквиру предавања биће
анализиране: античка, перспектива рибље кости, инверзна перспектива,
ренесансна, ваздушна перспектива, као и визуелни ефекти одступања од
конструктивне перспективне методе. 18.30 Постоје различите
дефиниције појма анаморфоза међу којима су многе непотпуне или недовољно јасне.
Неретко у литератури долази до поистовећивања појма анаморфоза са само једном
њиховом групом – оптичким анаморфозама, или са подгрупом перспективних
анаморфоза. Тема овог предавања су перспективне оптичке анаморфозе и њихова
примена у визуелним уметностима. Уторак 29. октобар,
17.30 Геометрија у дизајну
архитектонске форме Утицај геометрије у
архитектури пратимо од тренутка када је човек осетио потребу да осмисли и организује
свој животни простор. Геометријске конструкције присутне су у обликовању саме
структуре архитектонског објекта али и у концепту формирања и реализације
дизајна архитектонске форме. Геометрија је понекад очигледна и наметљива, а
често треба открити траг геометрије у дизајну архитектонске форме. Откривање је
субјективни процес и самим тим нуди више опција, више могућности сагледавања
једног архитектонског дела које тако постаје вишеслојно и комплексно. 18.30 Предавање обухвата
приказ аналогних и дигиталних техника генерисања (form–finding) мембранских
структура. Form-finding представља једини одржив приступ дизајну ових
лаких неконвенционалних просторних структура који је заснован на симултаном
разматрању облика, репрезентованог минималним површима, и физичких перформанси.
Резултати оваквих дизајн процеса су структуре специфичне естетике које могу
наћи различите примене у оформљењу архитектонског и урбаног простора. Уторак 12. новембар,
17.30 Фибоначијева
естетика на примерима знаменитих грађевина светске архитектуре Анализом значајних
класичних објеката архитектуре утврђена је примена правилних
геометријских форми и јасних пропорцијских система на свим нивоима композиције
склопа. Еклантна је заступљеност пропорција фибоначијевог низа односно
хармонијског односа непрекидне поделе на примерима естетски вредних објеката
класичне архитектуре. Презентација појединачних грађевина знаменитих аутора у
духу Фибоначијеве етстетике потврђује континнум у развоју архитектонске мисли. 18.30 Интерпретација
пропорција објеката сакралне културне баштине Србије (најзначајнијих
средњевековних манастирских цркава) сложеног архитектонског концепта, је
спроведена помоћу основних геометријских облика троугла, круга, или квадрата, у
оквиру сложеније геометријске схеме, у светлу могућности реконструисања
девастираних, или урушених објеката сличног типа. Могућности геометријских и
других анализа ових објеката културне баштине се значајно увећавају коришћењем
3Д геометријских модела: параметарских модела креираних алатима савремених
компјутерских софтвера, као и модела добијених на основу података са терена
прикупљених методама терестричког ласерског скенирања, или фотограметрије.
Савремени тренд, на пољу проучавања, презентовања и очувања светске културне
баштине гради стандарде, који поред наведених, укључује и моделе објеката у
проширеној реалности. Уторак 19. новембар,
17.30 Лекције из природе Биомимикрија као
будућност. Тема предавања је да природа као инспирација и полазна тачка за
иновацију у дизајну као и важност интердисциплинарног тима у том процесу. Учење
од природе подражавањем њених форми, структуре, процеса и екосистема, са циљем
да се осмисли одрживи и иновативни дизајн. 18.30 На предавању ће бити
речи о истраживањима нових форми употребом технологија проширене реалности
(Augmented reality AR) и виртуелне реалности (VR) кроз експериментални дизајн,
са посебним освртом биомиметични приступ. Уторак 26. новембар,
17.30 Ames Room and theater: some examples from history of
perspective scenography Предавање је
намењено онима који се на креативан начин баве примењеном геометријом. Биће
коришћен низ примера из историје сценографије како би се илустровали неки
карактеристични аспекти модела позоришне перспективе, као и њихови перспективни
ефекти. Предавање ће бити
одржано на енглеском језику.
предавач: др Ивана Марцикић, Факултет примењених уметности, Универзитет
уметности у Београду
Оптичке анаморфозе и примена перспективе
предавач: др Маријана Пауновић, Факултет примењених уметности, Универзитет
уметности у Београду
предавач: др Слободан Мишић, Факултет примењених уметности, Универзитет
уметности у Београду
Генерисање мембранских структура. Form-finding технике
предавач: др Јелена Милошевић, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду
предавач: др Јелена В. Атанасијевић, Филолошко-уметнички факултет, Универзитет
у Крагујевцу
Улога геометрије и геометријских модела у очувању културне баштине
предавач: др Магдалена Драговић, Грађевински факултет Универзитет у Београду
предавач: инд. дизајнер Тамара Панић, Факултет примењених уметности,
Универзитет уметности у Београду
Примена виртуелних технологија у пољу визуелизације и експерименталног дизајна
предавач: др Биљана Јовић, Шумарски факултет, Универзитет у Београду
(Ејмсова соба и позориште: примери из историје позоришне перспективе)
предавач: скулптор Стела Батаља, Museo
Galileo – Институт и музеј историје науке
11. април 19 часова
Естетика лепог и ружног, др Слободан Марковић, ванредни професор на Катедри за психологију Филозофског факултета Универзитета у Београду
18. април 19 часова
Да ли је публика уметник?: Иван Стојиловић
25. април 19 часова
Зашто су анђели лоптасти?: Оливер Тошковић
9. мај 19 часова
Лепота у емоцијама посматрача: Драган Јанковић
У оквиру програма изложбе „Великани српске медицине”, којом су обележана два јубилеја – 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва,одржана је промоција књиге проф. др Снежане Вељковић о животу и делу академика Милана Јовановића Морског „Господин који није знао санскрит (Лагуна, 2016)“. Скуп је поздравио академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва.О књизи су говорили: Др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, др Владимир Сакач, председник Научног друштва за историју здравствене културе Војводине, Олга Марковић, музејски саветник Музеја позоришне уметности, у пензији, Дејан Михаиловић, уредник у издавачкој кући Лагуна и Проф. др Снежана Вељковић, аутор књиге.